Nakon par dana, Kazuha je otišao ponovo da skuplja mesečeve pečurke. Odjednom čuo je vrištanje iza grmlja. Prikrao se i video je porodicu Cavendish kako pale mladu devojku sa plavom kosom na lomači. Kazuha je brzo prišao, nije mogao da se suzdrži. Poslednje čega se seća je da se nalazio u srednjovekovnoj bolnici ispod dna obližnjeg jezera. Video je dve misteriozne žene kako prave neke napitke, pokušao je da ustane,  ali je bio zavezan za stolicu. Voda iz jezera se polako slivala sa plafona, ako Kazuha ne pobegne na vreme ostaće zauvek zaglavljen... Setio se da u torbi ima retku floroscentnu pečurku koja raste jednom u sto godina i mogla bi mu pomoći da se vrati kući. Duboko u sebi je znao da ako je ne upotrebi sad možda neće imati drugu priliku... Hrabro ju je držao i izgovorio tia freyley, u tom trenutku se stvorio ispred statue jednoroga u šumi, na njegovo zapreštenje smaragdno zeleni rog jednoroga nije sijao više, čak šta više nije ni bio zelen nego ljubičast. Kazuha ne zna šta i kako više... Samo hoće da se vrati kući...